Zašto sam počela da proučavam SCAD
Žena 38 godina, 7 dana nakon drugog porođaja se prezentuje u regionalni centar kao STEMI.
- Bez faktora rizika za KVB
- Lečila 2 godine sterilitet
2011 godina….malo se znalo o SCADu
Danas bi bilo sve drugačije……
Autor: prof. dr Svetlana Apostolović, Klinika za KVB, UKC Niš
Divno profesorka, hvala što delite svoja iskustva sa nama, vrednost je neprocenjiva! “No man ever steps in the same river twice, for it’s not the same river and he’s not the same man.” (Heraclitus) 🙂
Drage Aleksandra, drage kolege,
prvo da kažem da tada nismo ni znali da je ovo SCAD. Videli smo disekciju ACDX ostijalno, i vratili se da uradimo LAD, ali onda nastaje drama. Pogresno smo krenuli u plasiranje stentova od distalnog ka proximalnom segmentu, a danas se zna da je neophodno prvo dugim stentom prekriti proksimalni kraj disekcije, u ovom slučaju LM.
Svi napori su se završili neuspehom!
Procedura se završila neuspehom i na žalost smrtnim ishodom pacijenta. Međutim, treba gledati širu sliku, zahvaljujući ovom pacijentu pokrenuta je SCAD priča u Srbiji koja je svima nama skrenula pažnju i na ovakve pacijente. Sada znamo neuporedivo više i napori prof Apostolović su rezultirali nacionalnim registrom SCAD pacijenata i kontinuiranom edukacijom kardiologa u Srbiji. Poslednje 2-3 godine nema kardiološkopg kongresa i stručnog skupa bez ove teme. Zaključio bih, priča je počela ovom neuspelom procedurom a razvija se u svakodnevne uspehe u rešavanju sličnih pacijenata u salama širom Srbije!
Zaboravih da napomenem da je patohistološki nadjen tezak oblik fibromuskularne displazije!
Profesorka, izuzetno značajan prikaz koji umnogome podiže svest o ovom stanju.
Lično sam mišljenja da ovde svakako ništa ne bi bilo drugačije čak i da je stentirano glavno stablo, jer je se na dodir guiding katetera disekcija proširila duž čitave LAD i Cx (RCA sada i ne pominjem), prosto i da je stentiran LM, praktično ne bi imala nikakav distalni runoff zbog veličine disekcije, jednostavno, noćna mora bez izlaza, sa sve 38 – godišnjom pacijentkinjom, trebalo je to podneti. Krivica operatora je po meni kod ovog konkretnog slučaja nepostojeća, jedino da apriori nije ni rađena koronarografija, a moralo se raditi jer je STEMI bio u pitanju.
Sve u svemu jako poučno i važno da se zna.
Poštovana Prof. Apostolović,
SCAD je takva patologija, da ako se na nju ne misli neće se ni prepoznati. Danas se sve više priča o njemu tako da se sve češće i misli na SCAD i u tom smislu se indikuje adekvatno terapijsko rešenje. Konkretno kod ove pacijentkinje i da se tada znalo sve što danas znamo o SCAD-u ne bi se dobro završilo, jer nažalost kako su i kolege primetile na sam dodir kateterom dolazi do razvoja nove disekcije i mislim da se to ne bi moglo rešiti ni jednom revaskularizacionom procedurom. Jer na prvom snimku na LAD je TIMI 3 protok da bi se ubrzo kompromitovao i došlo do širenja disekcije. Bojim se da i ako bi se počelo sa implantacijom stentova od proksimalnog, da bi se zatvorila usta disekcije ka distalnom u ovom slučaju ne bi imalo dobar rezultat, jer se disekcija promtno širila i proksimalno i distalno. Joše se vidi i na primeru snimanja RCA gde se disekcija proširila od odstupa od samog katetera spiralno sve do periferije, a ne može se reći da je samo kateter odgovoran za to, jer koliko se vidi u pitanju je JR i nije duboko kanuliso arteriju.
Još jednom na SCAD treba misliti kada imamo mladog pacijenta, pogotovo ženu sa AKS.
Zbog toga je važno što imamo ovaj registar jer kroz njega svi učimo zajedno!
Veliki pozdrav,
Prof. dr Milovan Petrović
Nekad je teško komentarisati..
Ne možemo načiniti svako dobro na svetu, ali svetu treba svako naše dobro. Delite, učite, podržite. Hvala profesorka na slučaju.
Draga Ceco,
Sećam se ovog slučaja, mislim da si ga jednom prilikom veoma hrabro prikazala na nekom od kongresa. Iako danas raspolažemo sa više informacija o SCAD, nekada nije lako postaviti dijagnozu bez intravaskularnog imaging-a, pa je isto tako teško doneti odluku da li ući u PCI ili ostaviti. Šta bismo danas mogli da učinimo, a da se ponovi isti scenario? Stent u LM samo da se uspostavi protok, MCS (ukoliko njome raspolažemo) i vreme! Pitanje je koliko bi bilo efikasno, ali bismo bar sve pokušali. Svakako, moramo biti svesni da smo nekada jednostavno nemoćni.
Hvala Ceco na svim naporima koje ulažeš, jer na ovaj način svi konstantno učimo!!!
Drage kolege, skinuli ste mi veliko breme..očekivala sam da ćete pisati savete kako bi vi ovo rešili. HVALA VAM MNOGO!
Ovaj CASE sam 2013 prezentovala na PCRu, i nećete verovati da niko, uključujući i predsedništvo nije verovao da je to SCAD. Komentari su bili da je kateter kriv, da je to verovatno miokarditis..Vrlo malo se znalo o SCADu
Nekada smo prosto nemoćni. Svakako je dobro sto preko ove platforme ucimo o SCAD i pravimo pomake u lečenju nasih pacijenata .
Poštovana Profesorka,
Izuzetan slučaj veoma kompleksan, sa verovatno lošim ishodom bez obzira na terapiju. Potrebno nam je pokazati više slučajeva gde nismo dobro radili. Ovo jeste slučaj SCAD pacijenta koji bi eventualno profitirao od hirurškog lečenja po mom mišljenju pod uslovom da imate kakvu takvu hemodinamiku koja bi pacijenta dovela do sale (upitno zbog širenja disekcije u LM LCA) i hirurga koji bi razumeo kompleksnost problema i bio sposoban da graftuje takav jedan krvni sud. Sa druge strane nisam siguran da interventno lečenje može biti dobar izbor, jer se veoma teško može identifikovati mesto za stavljanje stenta, a u LM verovatno postoji i disekcija (prava) koju je moguće stentirati. Moguće da “cutting” balon tehnika za LAD i eventualno stent u LM može biti dobra terapeutska opcija (što se u to vreme nije ni moglo pretpostaviti).