Bolesnica stara 45 godina
Bol u grudima iza grudne kosti, koji se širi u levu ruku koja trne, trajanja do sat vremena, prvi put u životu, u mirovanju.
Faktor rizika za KVB: Pušač
Kardiopulmonalno kompenzovana, TA 150/90mmHg
EKG: sinusni ritam, fr 70/min, bez ST i T promena
Dijagnostika:
- HsTn T 5,5… 97
- EHO SRCA: hipokinezija samog apeksa, EF 61%
Koronarografija iz a.radialis sin. (veliki tortuozitet trunkusa brachiocephalicus-a, te se odustalo od a. radialis dex)
Komplikacija koronarografije: veliki hematom leve podlaktice, očuvani protoci na arterijama potvrđeno doplerom. Vaskularni hirurg prati.
Da li mislite da je ovo SCAD?
Koji tip SCAD-a?
Da li biste uradili PCI?
Kada bi uradili kontrolnu koronarografiju?
Da li mislite da treba uzeti još neke anamnestičke podatke?
Koja je medikamentna terapija?
Da li sumnjate na fibromuskularnu displaziju?
Tip 3. Obzirom na ocuvan TIMI protok i moguce komplikacje intervencije odlucio bih se za konzervativni pristup. Terapija bez antikoagulantne i sa jednim antitrombocitnim lekom
Imajući u vidu da je u pitanju ženja mlađe životne dobi, kao i na nalaz koronarografije, možemo posumnjati da je u pitanju SCAD tip 3. Svakako bi trebalo dopuniti anamnezu sa faktorima koji mogu doprineti SCAD (emocionalni stres, porođaj, multiparitet, uzimanje hormonske terapije, psihoaktivnih supstanci, FMD, sistemske bolesti…). Što se tretmana tiče, s obzirom na činjenicu da je bolesnica hemodinamski stabilna i bez dinamike ST-T u elektrokardiogramu, a kako je u pitanju distalna LAD sa TIMI 3 protokom, možemo razmotriti medikamentnu terapiju (DAPT, BB u max tol. dozi, ACE, statin) i rekoronarografiju za najranije 2 nedelje (optimalno posle mesec dana koliko je neophodno da se zaleči disekcija). U suprotnom, da je bolesnica hemodinamski nestabilna, sa dinimakom u EKG, razmotrila bih PCI uz IVUS (ukoliko je raspoloživ).
Potpuno saglasan sa komentarom. Uz podpitanje, kada bi se odlučili za predloženu eventualnu kontrolnu rekoronarografiju?
Poštovani,
Platforma sa ovakvom prezentacijom slučajeva i komentarima je pravo osveženje! Složio bih se sa Milom vezano za tip SCAD-a i potrebi za detaljnijom evaluacijom pacijenta o faktorima koji predisponiraju za nastanak spontane disekcije. Sa druge strane, mislim da tretman ovde treba da bude interventni obzirom na diskretnu leziju mediodistalne LAD uz oštećen protok i asinergiju zidova leve komore. Odsustvo tegoba sa jedne strane u uslovima hospitalizacije zbog nestabilne angine/NSTEMI-ja ne smatram kriterijumom za odustajanje od intervencije. Sam tip intervencije treba proceniti na osnovu “imaging” studije tako da se tokom procedure proceni da li stentirati ili ići na uspostavljanje protoka u LAD sa idejom da se, uz maksimalnu medikamentnu terapiju, uspostavi kontinuitet zida krvnog suda bez potrebe za implantacijom stenta, što treba verifkovati naknadnom koronarografijom.
95 % SCAD ,,ozdravi,, nakon 30 dana.
To je neko optimalno vreme za rekoronarografiju
Ja nemam dilemu da NE BIH ulazila u PCI kod ovog tipa SCAD.
I samo da naglasim da sam presrećna što možemo da razmenimo mišljenja.
SCAD tip 3, tubularna, kratka lezija sa očuvanim TIMI protokom. Prema nalazu koronarografije i dosadašnjim iskustvima sa SCAD – nastavak konzervativne terapije. Medikamentna terapija: s obzirom da je pacijent sa HTA, kao važnim faktorom rizika za SCAD, obavezna je striktna kontrola HTA kao krucijalna. Terapija beta blokatorom kao lekom prvog izbora u maksimalnoj dozi koju bolesnica toleriše uz intenzivnu antihipertenzivnu terapiju. Terapija beta blokatorima značajno prevenira ponovne događaje. Kao antihipertenzivima prednost bih dao Ca antagoniostima (Amlodipin) pa potom ACEI i/ili tiazidni dijuretik ako je potrebno. Što se tiče DAPT mi je vrlo često dajemo, posebno jer ovi pacijenti budu i hospitalizovani i lečeni kao ACS, neki autori ovu terapiju smatraju kontroverznom i predlažu je jedino kod pacijenata sa PCI. Statin takođe dajemo iz istih razloga, dok verovatno ima smisla samo kod pacijenata sa dokazanom hiperholesterolemijom. Ponovna koronarografija za 3 meseca.